Belot (popularniji naziv Bela) je kartaška igra veoma popularna u nekim delovima Srbije, Hrvatske, Bugarske i Bosne a igra se i širom sveta, posebno u krugovima jermenske dijaspore.
Bilo da ste školarac, student, zaposlena osoba ili penzioner, belot može biti idealan način razonode u dobrom društvu.
Belot takođe može biti i prilika da koristite moždane vijuge i poboljšate ličnu sposobnost timskog rada.
Veruje se da se belot kao igra prvi put pojavila u Holandiji u 19. veku gde ja nastao kao varijacija stare kartaške igre “klobjoš” a zatim ga je u Francusku doneo stanovnik Holandije, Bellot.
| Igrači | 2-4 | ||
| Uzrast | 7+ | ||
| Karte | 32 | ||
| Špil | Mađarski |
Svaka partija belota se sastoji od deljenja, određivanja aduta, zvanja, igranja i sabiranja bodova.
Belot je kartaška igra koja se igra sa 32 karte (kec, kralj, dama, žandar, 10, 9, 8, 7), i to kartama popularno zvanim “mađarice”. Karte se dele u obrnutom smeru kazaljke na satu..
Glavno obeležje belota u četvoro jeste da se igra u parovima. Dva suprostavljena kartaška para imaju cilj da zajedničkom igrom sakupe više od pola bodova od ukupne igre.
Svaki igrač na početku dobije šest karata i naposletku dve karte.
Nakon toga kreće određivanje aduta. Prvi je na redu igrač s deliteljeve desne strane.
Igrač odlučuje hoće li zvati (odrediti adut) ili će reći dalje. Ako kaže “dalje” pravo na određivanje aduta dobija sledeći igrač sa desne strane, koji sada ima ista prava kao i prethodni. Kada dođe red na delitelja, on mora zvati, on mora zvati (to se zove “mus). Kada neko odredi adut, svi dižu talon i igra počinje.
Ovaj deo se odnosi na tip igre “Bez zvanja”.
Pod “zvanjem” se podrazumeva poseban niz karata koje igrač ima u rukama, a koji mu donosi dodatne bodove. Postoje četiri vrste zvanja:
Osam karata iste boje naziva se “belot” i igrač koji ga je dobio istog trena pobeđuje, bez obzira na dotadašnji tok igre (kao da odjednom osvoji dovoljan broj bodova u partiji).
Kada igrač u rukama ima kralja ili damu u adutu to se zove “bela” i vredi još dodatnih 20 bodova.
Zvanje se priznaje samo onom kartaškom paru koji ima najjače zvanje. Drugom kartaškom paru ne priznaje se ništa, pa čak i ako u rukama imaju nekoliko slabijih zvanja, koja, kada se zbroje, vrede više od zvanja suprotnog para.
Četiri iste karte (izuzev osmica i sedmica) jače su od niza od pet karata, između dva niza koja sadrže jednak broj karata, prednost ima onaj niz koji sadrži višu kartu; dakle niz “osam, devet, deset, žandar” slabiji je od niza “devet, deset, žandar, dama”.
Ako se ipak dogodi da dva igrača iz suprotnih parova imaju jednako vredno zvanje, prednost dobija onaj koji je imao pre pravo na određivanje aduta (onaj koji je bliže delitelju sa desne strane). Dopušteno je vezano zvanje (jedna te ista karta sudeluje u dva zvanja).
Igru počinje igrač prvi zdesna do delitelja. Sledi ga igrač do njega koji ne samo da mora poštovati boju koja je bačena nego treba baciti i kartu koja je veća od prethodno bačene karte. Na primer, ako prvi igrač baci pikovu osmicu, a sledeći igrač u rukama drži pikovu sedmicu i pikovu desetku, on mora na osmicu baciti desetku, a ne sedmicu. To je takozvano pravilo ibera (na nemačkom – iznad). Uvek treba bacati jaču kartu, naravno, ako je igrač ima. Ako igrač nema početnu odigranu boju, onda baca adut. Ako nema ni aduta, tek onda može baciti bilo koju kartu.
Ako je prva karta adut, sledeći igrač mora baciti jaču kartu u adutu, ako je ima. Ako se odigra boja koja nije adut, a igrač koji je na redu nema karte da odgovori na boju onda mora baciti adut, igrač nakon njega mora poštovati početnu boju, ali ne mora poštovati iber tj. baciti jaču kartu zato što je bačen adut (tom kartom ionako ne može odneti tekuću ruku). Na primer: adut je srce, prvi igrač baci pikovu osmicu, sledeći igrač nema pik pa preseče boju adutom i baca bilo koje srce. Sledeću igrač u rukama drži pikovog keca i pikovu sedmicu i slobodno kože baciti pikovu sedmicu, jer pravilo jače karte ne vredi kada se neka boja preseče adutom.
Igrač koji je bacio najjaču kartu, kupi štih i igra prvi u sledećem bacanju.
Par koji nosi zadnji štih dobija još dodatnih 10 bodova. Kartaškom paru zvanje (uključujući i belu) se ne priznaje ako nisu pokupili barem jedan štih. Ako igrač ili kartaški par pokupe sve štihove, dobijaju još dodatnih 90 bodova.
Takozvana čista igra (igra u kojoj nije bilo zvanja) iznosi 162 boda. Kartaški par koji je zvao mora skupiti najmanje pola+1 bod od ukupne igre, ako želi proći. Dakle ako je igra čista, treba se skupiti 82 boda za prolaz. U suprotnom se ne prolazi nego “pada”.
Zbir bodova raste ako su u deljenju zvanja. Sva zvanja se sabiraju i pridodaju na 162. Od dobijenog se iznosa za prolaz ponovo zahteva pola+1 (ako je bilo 20 zvanja, igra iznosi 182 – prolaz je 92; ako je bilo 50 zvanja, igra je 212 – prolaz je 107 bodova).
Ako je kartaški par koji je zvao adut prošao, tj. skupio pola+1 bod od ukupne igre, svakom se paru sabiraju bodovi koje su uspeli sakupiti.
Ako je kartaški par koji je zvao adut pao, tj. nije skupio pola+1 bod od ukupne igre, sve bodove dobija suprotni kartaški par.
| Karta | U adutu | Kad nije adut |
| Žandar | 20 | 2 |
| Devetka | 14 | 0 |
| Kec | 11 | 11 |
| Desetka | 10 | 10 |
| Kralj | 4 | 4 |
| Dama | 3 | 3 |
| Osmica | 0 | 0 |
| Sedmica | 0 | 0 |
Postoje dva načina da se završi ova kartaška igra. Prvi se način među kartašima naziva igrati na “dosta” – igraču je ili kartaškom paru cilj skupiti u zadnjem odlučujućem deljenju onoliko bodova koliko mu nedostaje da dostigne dogovorenu granicu, bez obzira na to da li je skupio pola+1 od celokupnog zbira igre.
Na primer: ako se kartaški par nađe u situaciji da ima 996 bodova, dakle nedostaje im još 5 bodova da budu vani, a prva je karta koju bace žandar u adutu, po pravilu igrati na “dosta” ovde se završava.
Drugi način da se bela privede kraju jeste pravilo igrati na “prolaz”. Igrač ili kartaški par treba skupiti pola+1 od bodova ukupne igre ako želi proći. Drugim rečima, poslednje se odlučujuće deljenje ne razlikuje od ostalih deljenja.
Prema službenim pravilima igra se na “dosta” i pobeđuje onaj par koji prvo sakupi 1001 bod.
