Bridž je kartaška igra sa trikovima u kojoj se koristi standardni špil sa 52 karte.
U svom osnovnom formatu, u ovoj igri učestvuju četiri igrača u dva konkurentska partnerstva, sa partnerima koji sede nasuprot jedan drugog oko stola.
Početkom dvadesetih godina prošlog veka bridž se učio i igrao na mnogim koledžima širom Engleske i Sjedinjenih Američkih Država, a posle Drugog svetskog rata organizovane su posebne akademije za bridž, prvo u Francuskoj, a zatim i u Švedskoj, Izraelu, Kini, Poljskoj i mnogim drugim zemljama.
Bridž je jedina igra kartama u kojoj je faktor sreće eliminisan, jer igrači dobijaju iste karte, tako da rezultat isključivo zavisi od koncentracije, logike, inteligencije i dobre memorije.
| Igrači | 4 | ||
| Uzrast | 11+ | ||
| Karte | 52 | ||
| Špil | Standardni |
U bridž igri delioc deli karte po jednu u smeru kretanja kazaljke na satu dok ne podeli sve karte. Igra je podeljena u dva dela: licitacija (izbor boje i broja osvojenih štihova) i odigravanje (realizacija dogovorenog kontrakta). Odnos izlicitiranog i napravljenog kontakta je osnov za izračunavanje rezultata i dobijanje nagradnih poena.
Jačina karata od najjače do najslabije su kec (A), kralj (K), dama (Q), žandar (J), deset, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri i dva.
Jačina boja od niže ka višoj su tref, karo, herc, pik i NT (igra bez adutske boje).
Pre licitacije potrebno je izračunati trenutnu vrednost „lista” (onih 13 karata koje se drže u ruci). Poenska vrednost lista dobija se sumiranjem „honerskih” poena (Hp: as (4HP), kralj (3HP), dama (2HP), žandar (1HP)) i „distiributivnih” poena (DP).
Nakon ispunjenja uslova „otvora” počinje se s licitacijom, koju započinje delioc, a nakon njega redom igrači s njegove leve strane.
Licitira se od 1 do 7 tj. počinje se od 7 do osvojenih 13 štihova. Prvih šest štihova se ne računa. Npr. ako su izlicitirana dva herca, tada se mora u toj boji, kao adutskoj, osvojiti najmanje 8 štihova (6 obveznih i 2 licitirana).
Ako igrač ne želi da se licitira, kaže se pass, a ako se ima odlična lista koja može oboriti protivnički kontrakt daje se kontra. Kontraktom se naziva licitacijom utvrđen nivo i adutska boja (ili NT).
Nakon otvora svaki sledeći licit mora biti veći od prethodnog. Recimo, nakon licitacije jednog herca može se licitirati jedan pik ili jedan NT, ali ne i jedan tref ili jedan karo, jer su to boje slabije jačine.
Ako se želi licitirati u te dve boje, mora se licitirati dva ili više trefova ili karona. Licitacija je završena kad nakon poslednje licitacije preostala tri igrača pasiraju.
Osnovni preduslov za dobro igranje bridž igre je pravilna licitacija. Tokom jednog deljenja svaki put kad se licitira, prenosi se partneru neka poruku ili opisuje svoj list.
Ako se ne pridržava dogovora, partneru se može krivo opisati snaga sopstvenog lista i distribucija (raspored karata po bojama) što može dovesti do preniskog ili previsokog kontrakta, što pogoduje protivnicima.
Nakon što je licitacijom odabrana visina kontrakta i adutska boja (ili bez adutske igre NT), može se početi s odigravanjem. Početni napad, odigravanje prve karte pripada protivničkom igraču s leve strane onoga koji je prvi licitirao.
Kada je odigrana prva karta, partner izvođača (onoga koji je prvi licitirao), postaje „mrtvac” – svoje karte polaže na sto kako bi ih svi mogli videti. Odluku o tome koju će kartu odigrati prepušta izvođaču, a njegov jedini zadatak je odigravanje karte po nalogu partnera koji uvidom u svoje i partnerove karte mora pronaći najbolji način ostvarivanja kontrakta.
Odigranu boju svaki igrač mora poštovati, bez obzira bila vrednost karte manja ili veća od odigrane. Ako u listu nema odigrane boje, može se mada ne mora seći adutom. Ova se situacija često iskorištava kako bi se odbacile loše karte u drugim bojama.
Ako ni jedan od partnera nema karata u odigranoj boji, jedan će je seći a drugi odbaciti lošu kartu. Nakon odigravanja svakog od 13 štihova igrači svoje karte ne bacaju u sredinu nego ih ostavljaju ispred sebe.
Ako par ima vodeći štih, okreće se karta licem prema dole okomito, a ako je protivnički okreće s vodoravno, u smeru protivnika. Štihovi se slažu tako da u svakom trenutku mogu izbrojiti osvojeni štihovi i izračunati koliko je još potrebno da bi se ostvario kontrakt ili oborili protivnici.
Vrednost štiha u bodovima zavisi od boje. Postoje minorske, slabije boje (tref i karo) i majorske, jače boje (herc i pik). Vrednuju se štihovi (bez obveznih prvih šest štihova) ovako:
Kontrakti štihovne vrednosti manje od 100 zovu se parcijalni kontrakti ili parcijalci. Za uspešno odigrani parcijalni kontrakt dobije se 50 bodova bez obzira na manšu u kojoj se par nalazi. Manša označava ranjivost para. Ako je par u prvoj manši (zelenoj), nagrade i penali su manji nego kad je u drugoj manši (crvenoj). Manše se rotiraju tako da postoji svih 16 kombinacija odnosa manši i delioca.
Posebni nagradni poeni dobijaju se za uspešno odigrane i izlicitirane kontrakte – manšu i slem. Manšu će se napraviti ako se licitira najmanje: 3 NT, 4 u majoru ili 5 u minoru, te ako je vrednost kontrakta najmanje 100 bodova (do tih se bodova može doći i kontrom).
Da bi se zaradili nagradni bodovi za slem, potrebno je za mali slem licitirati do nivoa 6, a za veliki 7, tj. imati svih 13 štihova. Odluka o tome hoće li se licitirati manša/slem zavisi od procene.
Nagradni bodovi računaju se samo ako je kontrakt izlicitiran i napravljen. Nagradni bodovi mogu biti ili za parcijalni kontrakt ili za manšu, ali kad se izlicitira i napravi slem, dobija se nagrada i za manšu i za slem. Parcijalni kontrakt kada se kontrira može završiti u manši.
U bridžu nema negativnih bodova nego se kazneni bodovi jednostavno pripisuju protivničkoj strani. Ako par ostvari manje štihova nego što je po kontraktu bio obavezan, smatra se da je pao.
Pad se meri brojem štihova koje par nije ostvario. Tako se kaže da je par pao jednom (-1), ako je npr. licitirao dva herca, a ostvario samo 7 štihova. Dva puta bi pao da je napravio 6 štihova, jer je osvojeno dva štiha nanje od rečenoga.
Za svaki nenapravljeni štih obračunavaju se kazneni bodovi:
