Budala

Budala se smatra jednom od najpopularnijih kartaških igara na teritoriji bivšeg SSSR-a.

Pretpostavlja se da je ova igra nastala u 19.veku. Aristokratija nije priznavala ovu kartašku igru, dok je Budala bila omiljena među običnim svetom.

Svojom ekspanzijom vremenom se Budala nadograđivala, pa su poznate mnoge verzije ove igre.

Činjenice

Igrači	2-6
Uzrast	18+
Špil	standardni
Karte	36-54

Pravila igre

Kartaška igra Budala se igra sa standardnim špilom karata, a u zavisnosti od broja igrača (2-6 igrača učestvuje u igri), češće se koristi skraćeni špil od 36 karata.

Delilac svakom igraču deli po 6 karata, potom se otkriva gornja karta iz špila, i ona upravo označava adut.

Ukoliko u igri učestvuje 6 igrača, deli se ceo špil karata, a poslednja karta označava adut.

Cilj igre

Cilj ove igre jeste da se neko od igrača prvi oslobodi svih karata iz ruku i postane pobednik, dok igrač koji ostane sa kartama u ruci se šaljivo proglašava “budalom”, kao što je i sam naziv igre.

Klasična Budala

Pravila u klasičnoj, odnosno standardnoj igri Budala, su jednostavna. Prvi igrač započinje igru sa kartom koja odgovara adutu. Ukoliko ne može da odgovori bojom, on bira kartu sa najnižom nominalnom vrednošću.

Ukoliko u igri učestvuje više od 2 igrača, pravila igre su da se igra u smeru kazaljke na satu. Igrač sa deliočeve leve strane odlaže jednu, odnosno dve karte iste vrednosti.

Zadatak drugog igrača jeste da obeshrabri karte svog protivnika, odnosno da ih blokira karticom iste vrednosti. Karta mora biti veće vrednosti ili adut.

Adut može “slomiti” samo adut koji ima veću vrednost. Ukoliko karte nisu odigrane, igrači ih podižu i ne upotrebljavaju do kraja igre.

Ukoliko nije mogao da odigra potez, on uzima sve karte.

Potom igrači dobijaju po 6 karata iz špila, ali po pravilu prvi će dobiti igrač koji je prošao dalje a potom svi ostali.

Igra se nastavlja sve dok se špil ne potroši, uključujući i adute.

Bodovanje

Svaki igrač kada pobedi, dobija 2 boda. Za remi je rezervisan 1 bod, dok za poraz ne osvaja ništa.

Igrač koji nije imao dovoljno vremena da završi potez proglašava se budalom (tj. gubitnikom). Svi ostali igrači se proglašavaju pobednicima.

Budala sa 36 i 54 karte

Igra od 36 karata, gde je najveća karta A a najniža 6, smatra se klasičnom budalom. U mnogim verzijama igrači koriste i standardni špil od 52 karte+ 2 Jokera (54 karte), uz dodatak nominalne vrednosti od 2-5, uz dodata 2 Jokera.

Ulogu Jokera određuju sami igrači:

• čak i adut može pobediti
• sposobnosti su podeljene prema boji: crna pobeđuje crna odela, crvena pobeđuje crvena.

Prevedena budala

U tovoj varijanti igre igrač ima priliku da doda karte na sledeću i tako se zaštiti od potrebe da uzvrati.

Odelo ne igra ulogu u ovoj igri.

Ostala pravila se ne razlikuju od klasične budale. Jedina stvar je da ako imate adut u rukama, ne možete ga odigrati već ga samo pokazati. U ovom slučaju, to se zove “prolaz”.

Vredi napomenuti specifičnosti igranja prevedene budale, zavisno od broja igrača:

• u igri za dva igrača, potreba za borbom prelazi sa jednog igrača na drugog. Ovde je sve jednostavno i nisu potrebna dodatna pravila
• u igri za tri igrača, potez ide u krug. Ako se igra ne igra kao budala za bacanje, tada inicijator poteza više ne može bacati, a to čini igrač koji je preveo
• kada se igra četiri ili, kako kažu, dva po dva, vredi uzeti u obzir prisustvo timova. Ako svi igrači imaju karte, princip prenosa poteza ostaje isti. Međutim, ako je sledeći igrač sve bacio, onda se potez prenosi nakon dva, odnosno preskakanje igrača koji je otišao i sledećeg.

Budala za ubacivanje

Još jedna popularna varijacija igre je budala za ubacivanje. Njegova posebnost leži u činjenici da svi igrači mogu učestvovati u igri.

U klasičnoj verziji, potez se igra samo između dva susedna igrača: jedan baca gore, a drugi uzvraća. Bacanje budale podrazumeva sposobnost da je bacite drugim igračima.

U ovom slučaju postoji nekoliko pravila:

• bacanje se može izvršiti samo kada igrač koji je napravio potez više neće bacati;
• izbačen u smeru kazaljke na satu, odnosno komšija udarača prvi počinje da igra.

Istovremeno, igra tri i četiri je malo drugačija. Šema dva po dva i tri po tri podrazumeva da samo članovi jednog tima bacaju.

Japanska budala

Posebnost igre je da pikova boja ima poseban status. Takvu kartu možete pobediti samo pikovima. Ako se pokaže da je adut ove boje, onda se igra bez aduta.

Poredak u odelu je drugačiji. Dama se smatra najstarijom. Ona može pobediti kartu bilo koje denominacije.

Okrugla budala

Njegova razlika od klasičnog je u tome što nakon svakog poteza igrači menjaju svoje karte u smeru kazaljke na satu. To uveliko komplikuje igru, ali omogućava izračunavanje daljnjih radnji igrača.

Budala u paru

Igra dva na dva je timska varijacija. Suština duple budale je da su igrači podeljeni u dva tima, kroz jedan. Odnosno, igrači koji sede nasuprot pripadaju istom timu.

Šema 2 po 2 odlikuje se potrebom da brinete ne samo za sebe, već i za drugog igrača. Zabranjeno je bacanje svojim ljudima, kao i samostalno igranje.

Sličan princip rada u parovima je primjenjiv i za igre od 3, 4, 5 igrača. Menja se samo broj igrača u jednom timu.