Eleusis ili Abot je jedna od vrlo zanimljivih kartaških igara, gde je uključeno logičko razmišljane.
Iako na momente može delovati da su pred igračima predstavljeni vrlo rešivi problemi, vrlo često se graniče sa istim.
Poreklo igre je iz SAD, stvorio ju je 1959. američki izumitelj društvenih igara Robert Abbot.
Kasnijih godina Eleusis je doživeo ekspanziju širom Evrope u dosta prostijim oblicima, pod imenom svog izumitelja.
| Igrači | 3-8 | ||
| Uzrast | 18+ | ||
| Karte | 52, 52×2 | ||
| Špil | Standardni |
Eleusis je igra u kojoj učestvuje 3-8 igrača, pa u zavisnosti od broja igrača zavisi i broj špilova standardnih karata (52 ili 104).
“Šifrantu” , odnosno deliocu, po pravilu pripada jedna karta, a potom svim igračima deli karte bez ostatka.
Ukoliko u igri učestvuju 4 igrača, koristi se špil od 52 karte, gde 1 karta pripada “šifrantu”, a ostale karte se dele trojici igrača (po 17 karata).
Ukoliko učestvuje 5 igrača, u igri učestvuje 49 karata (bez dvojke pik, tref i karo), 1 pripada šifrantu, a ostalih 12 karata četvorici igrača.
Ako je u igri 6 igrača, u igri je 51 karta (bez dvojke tref), 1 pripada šifrantu a ostalih 10 karata petorici igrača.
Ako je 7 igrača zastupljeno, u igri je 99 karata (bez dva špila, dvojke tref i karo, i jedne dvojke herc), šifrantu pripada 1, a ostalim igračima 16 karata.
Ako je u igri 8 igrača, učestvuje 99 karata (bez dva špila, dvojke tref i karo, i jedne dvojke herc), šifrantu se deli 1, a ostalima 14 karata.
Ako je u igri 9 igrača, (2 špila bez dvojki, osim jedne pik dvojke), šifrantu pripada jedna,ostalim igračima 12.
U igri Eleusis cilj delioca i ostalih igrača je suprotan.
Dok svi igrači nastoje da se što pre oslobode svojih karata, šifrant nastoji propisati takvu šifru ,koja će omogućiti jednom igraču, da svoje protivnike pobedi sa što većom bodovnom razlikom.
Delioc najpre uzima jednu kartu sebi, koja služi kao Starter, a zatim ostale karte deli jednu po jednu svim ostalim igračima.
Posle deljenja na listiću papira zapisuje “šifru”, odnosno pravila ređanja karata, ali tako da je ostali učesnici u igri ne mogu videti.
Šifrant, odnosno delioc prvi odigrava svoju jedinu kartu i sa njom je započeta igra.
U ovoj varijanti Eleusisa, šifra se propisuje uopšteno bez tačnog redosleda ređanja.
Ona može važiti samo za određeni period igre, a zatim se prelazi na neko drugo pravilo.
Šifru smišlja sam delioc, a od nje najviše i zavisi njegov rezultat.
Na pika se ređa bilo koja karta u karou, na karoa se slaže karta u hercu, a na herca redom tref, na trefa se slaže pik.
Kada se na ovaj način na talonu nađu, ukupno 12 karata, prelazi se na sledeće pravilo:
Na parnu kartu se ređa neparna i obrnuto.
Ako je pri tome prethodni igrač odigrao pravilno, obavezno se igra crna, a ako je bio nepravilan potez slaže se crvena karta.
Šifra se mora sastaviti tako da omogućava igračima ređanje više od 10 karata.
Ako postoji bilo kakva teoretska mogućnost da se igra zablokira posle 10 ili manje odigranih poteza, šifra se smatra neispravnom i zadaje se ponovo.
Posle odigranog Startera, prvi desni igrač igra jednu kartu na njega ali tako da ga samo delimično pokriva.
Pri tome delioc odlučuje da li je karta odigrana pravilno ili nepravilno.
Ako je odigrana pravilno ona tu i ostaje i igra sledeći. igrač.
U slučaju da je odigrana nepravilno, isti igrač je uzima i stavlja ispred sebe na sto licem nagore.
Ona tu ostaje, sve dok se ne odigra. Dalje je na potezu sledeći igrač.
Svako uvek igra samo po jednu kartu.
Tek kada igrač odigra sve karte iz ruku, sme igrati one svoje sa stola.
Kada se svi oslobode karata iz ruku, bez obzira što su im neke na stolu možda i ostale, vrši se bodovanje.
Igrač koji ima najmanje karata na stolu ispred sebe, broj množi sa brojem protivnika ne računajući delioca.
Taj broj zatim oduzima od ukupnog broja karata koje imaju svi protivnici zajedno.
Primer: U igri Eleusis učestvuje 7 igrača, a broj njihovih karata na stolu je sledeći: A-8, B-3, C-4, D-8, E-delitelj ,F-2, G-10 karata.
Najmanje karata se nalazi ispred igrača F, samo dve.
Sada se 2 množi sa 5 (toliko igrač F ima protivnika, ne računajući delioca) i dobija 10.
Ukupan broj karata ispred protivnika je: 8+3+4+8+10=33 karte.
Sada se pravi razlika: 33-10=23 boda, koliko dobija delioc i igra se produžava.
Igrači produžavaju igru sa svojim kartama sa stola.
Ko se prvi oslobodi i njih dobija 6 bodova i broj svih karata koje su ostale na stolu ispred protivnika.
Međutim, partija se može završiti i tako što delioc objavljuje da više ne postoji nijedna karta, koja se može odigrati.
Tada je pobedio igrač koji ispred sebe ima najmanje karata na stolu.
On dobija onoliko bodova,koliko karata je ostalo kod protivnika, ali sada bez dodatnih 6 bodova nagrade.
Partija traje dok svako jedanput ne bude delioc, odnosno šifrant.
Pobednik je igrač sa najvećim brojem bodova.
