Kanasta je kartaška igra porodice remi igara za koje se veruje da je varijanta 500 ruma.
Iako postoje mnoge varijacije za dva, tri, pet ili šest igrača, najčešće je igraju četvorica u dva para sa dva standardna špila.
Kanasta igra nastala je u Urugvaju 1939. godine odakle se najpre proširila u Argentinu i SAD a potom i na ceo svet.
Obzirom da je kanasta vrlo popularna igra na ovim prostorima, predstavićemo Vam pravila po kojima se igra u našem regionu.
| Igrači | 2-6 | ||
| Uzrast | 11+ | ||
| Karte | 108 | ||
| Špil | Standardni |
U kanasti igrači izlažu izloške, slično remiju. Kako oni ovde direktno donose bodove, cilj svakog igrača je formirati ih što više.
Ovde je redovna pojava, da igrač i po nekoliko puta tokom deljenja može završiti igru ali to ipak ne čini. On pokušava uvećati broj svojih karata u rukama i dalje izlaže nove izloške, koji mu donose bodove, a tako i prednost nad protivnicima.
Za ovu varijantu kanaste koristi se dvostruki špil karata kao i četiri džokera koja im se dodaju. Džokeri i sve dvojke imaju ulogu da menjaju ostale karte a nazivaju se “divlje karte” ili “divljaci.
Trojke se ne mogu izlagati i imaju posebnu funkciju.
Deljenje kao i sam tok igre odvijaju se u desnu stranu. Karte seče igrač levo od delioca i pri tome pokazuje poslednju kartu. Ako je u pitanju dvojka ili džoker uzima ih sebi, pa zatim i eventualnog sledećeg “divljaka”. U toku deljenja za toliko dobija manje karata.
Delioc prvom sa desne strane daje tri karte a zatim dalje deli po dve dok svi ne dobiju po 14 karata. U tom momentu jedino prvi desno igrač ima petnaest karata, dok se ostatak karata spušta na sredinu stola licem nadole.
Ukoliko neko tokom deljenja dobije jednu ili više crvenih trojki (herc ili karo) odmah ih spuša ispred sebe na sto, otvoreno. Umesto njih vuče nove karte sa vrha ostatka.
U ovoj igri se izlažu samo grupe karata koje imaju istu vrednost, bez obzira na istu boju. Izložak sadrži najmanje tri karte, a u njemu se mogu pojaviti i više “divljaka”, ali ih mora biti bar za jedan manje od osnovnih tj prirodnih karata.
Igru počinje igrač koji jedini ima 15 karata (desni od delioca), i on samo izbacuje jednu kartu koju stavlja pored ostatka, okrenutu licem na gore. Tako počinje formiranje Gomile za odbacivanje. Dalje, svaki igrač vuče po jednu kartu sa ostatka i odbacuje po jednu na Gomilu. Karte se na Gomili stavljaju jedna preko druge, tako da je vidljiva samo gornja karta.
Pre odbacivanje karte, igrač može izložiti neki izložak ili dodati neku kartu na već izloženi izložak. U kanasti igrač može dodavati karte isključivo samo na svoje izloške. Igrači svoje izloške drže odvojene od protivničkih jer je u kanasti i najbitnije ko je šta izložio.
Da bi se igrač otvorio, odnosno izložio svoj prvi izložak, mora da isuni neke uslove. Uvodni izložak mora sadržati određeni broj bodova, u zavisnosti od svog trenutnog rezultata , i to:
Kada kažemo uvodni izložak, mislimo na jedan ili više izložaka, koji se svi odjednom spuštaju na sto i ispunjavaju uslove iznad. Kada se igrač otvori, odlaže jednu kartu na gomilu i time završava svoju ruku.
U svakoj sledećoj ruci, taj igrač može izlagati nove izloške ili prilagati karte već postojećim, bez ikakavog ograničenja. Međutim, karakteristično za kanastu je, da taj igrač u svakoj sledećoj ruci može uzeti i gomilu za odbacivanje.
Strategija svakog igrača bi trebala da bude orijentisana na uzimanje gomile za odbacivanje. Od tih karata i karata koje igrač već ima u rukama može formirati nove izloške ili prilagati karte već izloženim, i na taj način ostvariti veći broj bodova, pošto znamo da se u kanasti svaka karta boduje. Uzimanje gomile se vrši po određenim pravilima. Svaki igrač koji se predhodno otvorio može uzeti gornju kartu sa gomile umesto sa ostatka. Uslov je da zajedno sa tom uzetom kartom odmah formira izložak koji ne sme da sadrži divljake i izloži ga ispred sebe.
Npr: ako je na vrhu gomile petica, igrač koji se otvorio je može uzeti samo ako u ruci ima još bar dve petice i na taj način formira novi izložak koji odmah izlaže. Pošto igrač, uzimanjem karte sa gomile formira novi izložak i izloži ga, on potom uzima i celu gomilu za odbacivanje. On potom odmah formira nove izloške, ili prilaže već postojećim i kada želi da završi potez, izbacuje jednu kartu, stavlja je pored ostatka licem na gore i na taj način ponovo otpočinje formiranje nove gomile za odbacivanje.
Crne trojke se ne mogu ni izlagati, ni prilagati, već se samo odbacuju na gomilu za odbacivanje. Kada se na vrhu gomile nalazi crna trojka, pošto se sa njom ne mogu ni formirati izlošci, ni prilagati postojećim, kažemo da je gomila ‘zamrznuta’.
Ako igrač formira 2 izloška od karata istih vrednosti, on ih u sledećem krugu može spojiti. Npr: ako igrač pri otvaranju izloži dva kralja i džokera, a iz taktičkih razloga u ruci zadrži još dva kralja, a igrač pre njega odbaci kralja misleći da ih ovaj više nema, on može uzeti tog kralja i formirati novi izložak i na taj način doći do cele gomile za odbacivanje. U nekom od sledećih poteza on ta dva izloška sa kraljevima može spojiti.
Ukoliko igrač ima izložak koji se sastoji od sedam ili više karata, on ga skupljai stavlja preko svojih crvenih trojki. Ukoliko igrač nema ni jednu crvenu trojku, on skuplja taj izložak i stavlja jednostavno ispred sebe. Takav izložak se naziva Kanasta. Kanasta se izlaže licem na gore, gde se vidi samo gornja karta. Svaka kanasta donosi i određene dodatne bodove:
Da bi se kanaste razlikovale, na vrh mešovite kanaste se uvek stavlja crna karta, a na vrh zlatne crvena. Dalje, tokom igre, igrač može i dalje prilagati karte na kanastu, kao i na sve druge svoje izloške.
Kada igrač formira svoju prvu kanastu, on njom pokriva sve svoje crvene trojke, koje od tog trenutka donose nagradne bodove i to po 100 bodova svaka crvena trojka.
Ukoliko se partija završi, a igrač koji ima crvene trojke nije formirao ni jednu kanastu (nije pokrio trojke), onda donose kaznene bodove i to po -100 svaka. Jedna kanasta je dovoljna da se pokriju sve crvene trojke.
Formirane kanaste imaju višestruki značaj. Pred nagradnih bodova postoji i uslov završetka partije, koji je vezan za njih. Da bi igrač zatvorio, mora imati bar jednu formiranu kanastu. Nakon toga mu preostaje da se oslobodi svih karata iz ruke (kao i u remiju), što izlaganjem novih izložaka, što prilaganjem.
Poslednjom kartom u ruci se zatvara, ona se stavlja na vrh gomile za odbacivanje, licem na dole. Međutim, za razliku od remija, poslednja karta se može i priložiti nekom izlošku i na taj način završiti partiju, tj. zatvaranje nije obavezno.
Najnepovoljnija situacija za igrača je kad ostane samo sa jednom, ili par karata u ruci, a da nije formirao ni jednu kanastu. Tada on igra pasivno, iščekujući da neko drugi završi, dok je protiviku u cilju da što više produži partiju, uzimajući što više puta gmilu za odbacivanje i sakupljajući poene, stičući na taj način zavidnu prednost.
Kada igrač formira bar jednu kanastu i oslobodi se svih karata u ruci, to deljenje je završeno i sabiraju se bodovi. Svako sabira svoje nagradne bodove od kanasi, crvenih trojki, a pobednik dobija i dodatnih 100 bodova kao nagradu za zatvarnje (kraj deljenja).
Potom igrači sakupljaju sve karte sa stola, uključujući i kanaste i sabiraju bodove u njima, koje dodaju na ostvarene nagradne bodove. Od tog zbira oduzima se vrednost karata koja je ostala igraču u rukama u trenutku zatvaranja i još po -100 bodova za svaku nepokrivenu crvenu trojku (ukoliko igrač nije formirao ni jednu kanastu). Taj krajnji rezultat se upisuje i odmah sabira sa njegovim prethodnim rezultatom. Partija traje dok neko prvi ne dođe do 5000 bodova.
Ako više igrača pređe 5000 bodova, pobednik je onaj igrač koji ima najviše bodova. Poslednje deljenje se obavezno igra do kraja.
