Kvinto spada u grupu kartaških igara italijansko-španskog porekla.
Kvinto je igra koja se vrlo brzo raširila mimo granica Evrope.
Karte sa kojima se prvobitno igrao Kvinto, (talijanke), vrlo brzo zamenjene su standardnim špilom od 53 karte (52 karte + džoker).
| Igrači | 4 | ||
| Uzrast | 18+ | ||
| Špil | standardni | ||
| Karte | 52+joker |
U igri Kvinto učestvuju 4 igrača koja igraju u paru, a standardnom špilu od 52 karte se dodaje džoker, tako da je u igri ukupno 53 karte.
Delilac na sto izbacuje 5 karata, koje su “zatvorene”, i one se do kraja igre u tom deljenju ne smeju otkrivati.
Igraču, koji je poslednji odneo karte, dodatno se pripajaju “zatvorene” karte.
Sve preostale karte delilac deli svakom igraču po 2 karte, tako da svakom igraču pripada 12 karata.
Prvi na potezu je igrač desno od delioca. Svi ostali igrači moraju igrati karte iste boje sa prvom odigranom.
Najjača od njih nosi štih, osim ako neko od igrača nije odigrao aduta.
U ovoj igri jedno nošenje se računa kao jedan štih,a igrač koji osvoji štih igra prvu kartu za sledeći.
Igrač koji nema ni jednu kartu iste boje sa prvom odigranom, može „seći“ adutom.
U ovoj igri stalnog i klasičnog aduta nema.
Boje su međusobno rangirane,a uvek se „seče“ sa prvom jačom od odigrane. Tačnije ona je u tom slučaju adut, a važi samo za taj krug igre.
Boje se rangiraju na sledeći način, od najniže do najviše:
Ako krug krene sa hercom, „sečenja“ nema.
Ako je prva odigrana karta pik, svi moraju igrati pikove.
U slučaju njihovog nedostatka, može se „seći“ trefom, a ako se krene iz trefa, „seče“ se karo kartom itd.
Tako se u svakom krugu adut menja, u zavisnosti od boje prve odigrane karte.
Ako više igrača „seče“ štih nosi najjači odigrani adut.
Rang karata je sledeći: K, Q, J, 10, 9 itd do A kao najslabije karte.
Joker nema ni jačinu kao ni boju, ali donosi nagradne bodove.
Igrač koji nema niti jednu kartu u boji prve odigrane, po želji odbacuje Jokera.
Pri tome sa njim ne može odneti štih,a cilj mu je da ga osvoji njegov partner.
U Kvinto kartaškoj igri bodovanje se računa na sledeći način:
Kvinte mogu činiti svaka odneta 5 sama za sebe, ili ako se u istom štihu odnesu dve karte iste boje sa zbirom 5 (A i 4, 2ili 3).
Bodovanje kvinte u zavisnosti od boje:
| Kvinte u piku | 5 bodova | ||
| Kvinte u trefu | 10 bodova | ||
| Kvinte u karou | 15 bodova | ||
| Kvinte u hercu | 20 bodova |
Svaka kvinta se pamti tokom igre, a na kraju deljenja svaka strana upisuje svoje.
Ukoliko se desi da se među 5 karata koje su zatvorene nađe neka kvinta, ona se boduje igraču koji je osvojio poslednji štih.
Partija traje do 555 bodova a poslednje deljenje se obavezno igra do kraja.
Ako su obe strane prešle zbir od 555 bodova, pobednik je ona strana sa većim ostvarenim rezultatom.
U prvom krugu igre bilo ko od igrača pri odigravanju svoje karte može izjaviti „duplo“.
Sa tim se obavezuje da sa svojim partnerom osvoji više štihova, tačnije minimum 7 nošenja (ukupno ih je 12).
U slučaju „prolaza“ svako nošenje donosi po 10 bodova, poslednje 20, dok nagrade za „Kvinte“ ostaju nepromenjene.
U slučaju „pada“, opet se obema stranama upisuju duplirani bodovi, ali se sada protivnicima dodaje još po 10 bodova za svaki štih koji izvođačima nedostaje do 7-og.
„Duplo“ izjavljuje jedan od igrača strane, pri čemu se o tome ne sme dogovarati sa partnerom.
Ako je bilo koji protivnik ubeđen da će oni biti ti koji će odneti veći broj nošenja, može reći „četiri puta“.
Sada svaki štih vredi po 20, a poslednji 40 bodova.
Ipak najčešće se događa da igra protekne bez ovih objava.
