Igra remi se pojavila početkom 20. veka i karakteristična je po tome što se svodi na slaganje kombinacija.
Sredinom 20. veka remi doživljava ekspanziju, pa danas postoji nekoliko stotina varijanti, kao i niz sličnih igara, i u svakoj od tih varijanti igrači imaju jedan cilj – izbaciti sve karte iz ruku pre ostalih igrača!
Remi je kartaška igra koja je osigurala sebi mesto u srcima mnogih, naročito od trenutka kada je postala dostupna i onlajn.
Igrači | 2-6 | ||
Preporučen uzrast | 8+ | ||
Karte | 52-104 | ||
Špil karata | Anglo-američke |
Remi se igra sa 2 stndardna špila od 52 karte i ukupno ga može igrati do 6 igrača. Nije bitno da li se igra odvija u suprotnom ili smeru kazaljke na satu.
Nasumično se bira igrač koji će prvi deliti. Nakon što promeša karte, špil prinosi igraču do njega (poslednjem u toj partiji) da ga preseče. Uzima se donja karta presečenog špila i okreće se lice na gore i stavlja pod presečeni špil na sredinu stola.
Ta karta se može iskoristiti za “hand”. Ukoliko je ta karta džoker, igrač koji je presekao špil ima pravo da zadrži tu kartu za sebe i okrene sledeću. Druga polovina ostaje kod delioca iz koje se dele karte.
Deli se jedna po jedna karta u krugu svakom igraču sve dok se svim igračima ne podeli po 14 karata i igraču do delioca (igrač koji prvi igra) se deli još jedna (petnaesta karta).
Ostatak karata od deljenja ostaje na sredini stola iz koga se kasnije izvlače karte. Time se završava deljenje i igra počinje. Igru počinje igrač do delioca, koji ima 15 karata.
Igrač koji igra prvi baca kartu koja mu je najmanje potrebna. Ostali igrači redom, pošto naprave raspored karata, vuku po jednu kartu iz špila na sredini stola i bacaju po jednu koja im ne treba.
Igra teče tim ritmom u krug i cilj je da neko od igrača spusti sve svoje karte složene bar u tercove na sto, okrenute licem na gore i ostavi jednu kartu kojom poklapa špil i time se partija završava.
Svaki igrač može da spusti svoje karte (u tercovima) i pre pobede ukoliko u zbiru svih tercova ima najmanje 51 (štihovi i kečevi se računaju po 10 a ostale karte u njihovoj vrednosti).
Džoker može da zameni bilo koju kartu i računa se u vrednosti karte koju je zamenio.
Kada igrač spusti svoje tercove i ostane sa jednom kartom u ruci, on mora da čeka da izvuče kartu koju bi dodao nekom tercu ili većoj skupini karata bilo sebi ili nekom drugom igraču koji je takođe spustio deo svojih karata i na taj način završi svoju igru.
Terc je skup karata od tri karte složene u nekom redosledu. Terc može biti ili tri iste karte ili tri karte istog znaka složene u redosledu (npr. 7, 8 i 9).
Hand znači da igrač odjednom spusti sve tercove (bar tercove) iz ruke i poslednjom kartom poklopi špil i završi igru.
Cilj je imati što manje bodova.
Kada igrač završi (pobedi), ostalim igračima se računa koliko im je karata ostalo u rukama u tom trenutku gde štihovi i kečevi vrede 10 a ostale karte imaju svoju vrednost.
Ukoliko neko od igrača u rukama ima džokera u trenutku kada jedan od igrača završi partiju, on se računa 20.
Ako pobednik te partije završi sa handom, svim igračima se vrednost karata u rukama množi sa dva.