Šnaps je jedna od poznatijih kartaških igara, pretežno se igra na prostorima stare Jugoslavije, a najviše u Hrvatskoj.
Ova igra je predviđena da se igra u paru, mada nije nepoznato i da se može igrati u dvoje ili u troje.
Najsličnija je nemačkoj igri koja se zove 66, igrači je često ne razlikuju, ali malo ko zna da je Šnaps u stvari isto što i austrijska igra Schnapsen.
| Igrači | 2-4 | ||
| Uzrast | 7+ | ||
| Karte | skraćen špil (20) | ||
| Špil karata | Mađarice |
Zbog velike popularnost Mađarica (vrsta karata) u Hrvatskoj, Šnaps se obično igra sa njima u skraćenom izdanju od 20 karata, uključujući sve štihove: A, J, Q, K i 10.
Deljenje karata u ovoj igri obično kreće u obrnutom smeru od kazaljki na satu.
Adutom se smatra boja koja je na početku određena kao “glavna” boja u tom deljenju i ona ima jačinu da nosi svaku drugu boju.
Primer: Ukoliko je adut srce i igra se zelena, onda se ta karta može uzeti samo sa kartom iste boje (u našem slučaju zelenom) i veće vrednosti, ili sa bilo kojim adutom (u našem slučaju srce).
Poštovanje se odnosi na to da igrač mora na neku boju odgovoriti bojom.
Primer: Ukoliko je neko igrao zelenog asa, drugi igrač, odnosno igrači moraju odgovoriti sa zelenom. Ako drugi igrač ili igrači nemaju tu istu boju, onda moraju igrati adut, a ukoliko ni aduta nemaju, onda igraju bilo kojom drugom kartom.
Isto pravilo važi da igrači moraju igrati über (iber), odnosno u našem primeru, ako je neko igrao zeleno (npr. damu), drugi igrači moraju odgovoriti sa zelenom i (ako imaju) ta zelena mora biti veće vrednosti.
Cilje igre je uvek isti bez obzira sa koliko igrača se igra.
Na početku igre svi igrači imaju određeni broj bodova (uobičajeno je 7 ili 9).
Cilj jeste da se dođe do rezultata 0. U svakom deljenju igrač ima priliku “ići za” neku vrednost (od 1 do 3) zavisno od vrednosti koju imaju oba igrača.
Karte se vrednuju na sledeći način:
| As | 11 poena | ||
| Pub | 2 poena | ||
| Deset | 10 poena | ||
| Kralj | 4 poena | ||
| Dama | 3 poena |
Karte veće vrednosti nose one manje vrednosti ukoliko su iste boje, izuzetak su aduti.
Igrač mora imati 66 (u kartama) da bi mogao reći “dosta” ili “imam dosta”. To znači da je taj igrač pobedio u tom deljenju, i sada se računa za koliko “ide” dole:
Ovaj princip je sličan principu “bele” iz belota, a zvanje je samo dok je igrač u štihu, tačnije kada je njegov red na igru. Dama i kralj u bilo kojoj istoj boji nose 20 poena, dok u adutu iznose 40.
Igrač koji je na redu za igru može baciti bilo koju od te dve karte, potom pokazati drugu i reći: “20” , odnosno 40. Nije neophodno pokazati drugu kartu, ali je poželjno da bi se uvidelo da li igrač zaista ima zvanje.
Ako igrač sa zvanjem ima dosta (npr. igrač ima 50 i ima zvanje 20 u ruci) onda se može zvati tako da igrač kaže “dosta” i računa se za koliko ide bez da protivnik nosi kartu koja je odigrana (ukoliko igrač zove dvadeset on mora baciti jednu kartu, ali ako ima dosta, protivnik je nema priliku odneti). Onaj igrač koji vuče zadnji štih je automatski pobednik.
Svakom igraču se podele po tri karte, a potom se jedna karta okrene licem prema gore, i još se svakom igraču podele po dve karte. Ostatak karata se stavlja na okrenutu kartu licem prema dole. Svaki igrač u ruci mora imati 5 karata.
Boja okrenute karte je adut za vreme tog deljenja. Prvi igra onaj igrač kom je deljeno. Igra teče tako da nakon što neko igra, drugi odgovara na to. U zavisnosti ko baci jaču kartu (ili adut) nosi taj štih. Onaj igrač koji je pokupio štih vuče prvi kartu sa preokrenutog špila, a zatim kartu vuče drugi igrač.
Karta koja je okrenuta na početku, i nalazi se pod špilom, ne služi samo da označava adut.
Ta karta može se zameniti sa pubom u adutu ako je igrač u štihu.
Primer: Ako igrač ima damu i puba u ruci i na štihu je, a karta za menjanje je kralj, igrač može zameniti puba i kralja te zvati 40.
Ako igrač ima dobre karte i siguran je da bi mogao pobediti, može pokušati zatvoriti igru. Igra se može zatvoriti samo ako je ostalo više od dve karte za izvlačenje.
Zatvaranje se označava tako što se uzme okrenuta karta koja se nalazi ispod špila i stavi se na špil (označavamo da više nema izvlačenja). Tada vrede pravila poštovanja i iberovanja.
Prednost zatvaranja je upravo u poštovanju no nedostatak je sledeći:
Svakom igraču se dele po tri karte, pa se tada stavljaju dve u talon (pokrivene). Onda igrač koji je sa desne strane deliocu (onaj koji je prvi dobio karte), mora zvati adut.
Ako je igrač neodlučan, delioc mu može okrenuti sledeću kartu koja bi svakako bila njegova. To uključuje rizik, ali može pomoći. Ta karta je 12. po redu, te se nijedna druga karta ne okreće.
Nakon zvanja, onaj koji je zvao, može izabrati jednu ili dve karte te ih zameniti za neku u talonu (igrač ne sme videti šta se nalazi u talonu.
U Šnapsu u troje, ona dvojica igrača koji nisu zvali igraju zajedno (tj. štihovi koje nose im se broje zajednički) protiv onoga koji je zvao.
Za razliku od Šnapsa u dvoje, pravila poštovanja i übera vrede od samoga početka. Bodovanje i zvanja su ista u igri za troje.
Deljenje teče slično deljenju u troje. Svakom igraču se dele po tri karte, te onda igrač s desne strane delioca zove. Ovde nema okretanja. Nakon zvanja svakome se podele još dve karte.
U ovom načinu igrač koji zove, zove određenu kartu, odnosno kaže boju i koja je karta (npr. zelena 10). Onda onaj koji ima tu desetku igra s onim koji je zvao. Naravno, ako igrač sam ima tu istu kartu, onda igra sam protiv ostalih (koji igraju zajedno).
Po pravilu se štihovi tj. njihove vrednosti ne bi trebalo zbrajati među igračima dok se ne odigra zvana karta.
