Kartaška igra Trojke-dvojke je jedna vrlo atraktivna i zanimljiva igra, popularna širom sveta.
U prvi mah se igračima može učiniti da je slična dečijoj kartaškoj igri Mau-Mau.
Po težini i složenosti ipak su Trojke-dvojke sve osim lake kartaške igre.
Igrači | 2, 3, 4 | ||
Uzrast | 18+ | ||
Špil | standardni | ||
Karte | 52×2 + 4 Jokera |
U igri Trojke-dvojke može učestvovati 2-4 igrača, a ukoliko se igra u paru, takmičari sede jedan prekoputa drugog.
Za ovu igru su potrebna 2 standardna špila karata (104), uključujući i sva 4 Jokera.
Pošto je ovo igra ređanja, bodonosne vrednosti karata imaju uticaja samo u konačnom obračunu .
Svaka karta u igri Trojke-dvojke ima svoju bodovnu vrednost:
Joker | 30 bodova |
2 | 10 bodova |
3 | 15 bodova |
A | 20 bodova |
Slike | 10 bodova |
ostale karte | nominalna vrednost |
Cilj svakog igrača je da se što pre oslobodi karata iz ruku a kome to prvome uspe, taj igrač postaje pobednik tog deljenja.
Ostalima se kao „loši“ bodovi upisuju vrednosti karata koje su im ostale u rukama.
Tako se svako trudi da se što pre oslobodi onih koje nose veći broj bodova.
Delilac svakom igraču podeli po 10 karata, poštujući princip 2 po 2 karte. Sledeću kartu delilac postavlja na sredinu stola, tako da je svi igrači mogu videti.
Upravo ova karta predstavlja početak gomile, ili hrpe za odbacivanje.
Ukoliko delilac izvuče Jokera kao prvu kartu, on je uzima sebi, a potom sledeću kartu izvlači i postavlja na talon.
Ostatak karata je na stolu pored hrpe za odbacivanje, okrenute licem nadole.
Sam tok igre se odvija udesno, dakle igrač sa deliočeve desne strane je prvi na potezu. Igrač koji je na potezu stavlja jednu kartu na gomilu za odbacivanje, ali poštujući pravilo boje ili ranga karte koja se već nalazi na talonu.
Ukoliko se na gomili nalazi 9 herc, preko nje se može odbaciti, tj postaviti bilo koja 9, ili bilo koja karta u hercu. Ona se postavlja tako da u potpunosti prekriva 9 herc, a sama postaje gornja karta hrpe za odbacivanje.
Sledeći igrač ima istu mogućnost. Ukoliko se desi situacija da sledeći igrač na potezu nema mogućnost da odgovori, on kupuje gornju kartu sa ostatka karata.
Igrač će odigrati kartu ako je moguće, ili ako nije, zadržaće kartu a igru nastavlja sledeći igrač sa desne strane.
Postoji i varijanta da neki igrač ne želi da odigra na svom potezu, vuče kartu sa ostatka govoreći: “Dalje”, pa igru nastavlja idući igrač.
Kada neko ostane sa samo jednom kartom u ruci on obavezno govori: “Zadnja karta “, a ako je u sledećem krugu odigra, igra u tom deljenju se sa tim i završava.
Određene karte u špilu imaju posebnu ulogu:
Ako igrač ima nekoliko sedmica uz još jednu bilo koju kartu, on može završiti igru. Ali kao poslednju kartu obavezno mora odigrati tu drugu kartu, gde nikako ne sme igrati sedmicu.
U slučaju da poslednju odigra sedmicu, vuče sa ostatka, pa tek ako i nju odigra postaje pobednik.
Ovo je takozvani prikriveni završetak, a on je obično i iznenađenje za ostale, u čijim se kartama najčešće nađe veći broj bodova nego obično.
Pobednik deljenja je onaj igrač koji se prvi oslobodi karata iz ruku, i kao nagradu dobija -10 bodova.
Ostalima se upisuje onoliko koliko im je ostalo u rukama.
Partija traje do 100 bodova i više, a pobednik je igrač koji u tom trenutku ima najmanji rezultat.
Ako se igra u parove, bodovi suigrača se pre upisivanja sabiraju.Iz tog razloga onaj koji izlazi iz igre mora razmišljati i o kartama svog partnera.
On sam dobija -10 bodova, ali mu partnerovi bodovi mogu pomrsiti račune.
Partija se može završiti iz samo jednog deljenja, ali može potrajati i znatno duže.