Za vist se kaže da je naj-Engleskija igra na svetu, a i najstarija, koja se u neizmenjenom obliku održala sve do danas.
Vist je nastao u 16. veku a sve do 19. veka je u intelektualnim krugovima najuvaženija igra sa kartama.
Osobenost vista se ogleda u tome što se sva pažnja usmerava ka samoj igri a manje ka ostalim elementima.
| Igrači | 4 | ||
| Uzrast | 8+ | ||
| Karte | 52 | ||
| Špil | standardni |
Vist se obično igra u 4 igrača, mada to nije obavezno.
Krug obično ide u smeru koji je suprotan smeru kazaljke na satu. To ne mora biti obavezno, krug može ići i obrnuto.
U vistu se igra 5 igara, koje se naizmenično ponavljaju. Igre su:
Na početku, svi igrači izvlače po kartu. Onaj ko izvuče najmanju, deli prvi. Karte seče onaj ko sedi levo od delioca, a delilac prvo deli karte onome koji sedi desno od njega. Na papiru se prvo piše ime desnog, pa dalje u krug.
U prvom krugu, u slučaju da igra četiri igrača, svakome se deli po trinaest karata (52/4). U slučaju da igra neki drugi broj igrača, podeli se koliko ima karata. Npr, ako igra šest igrača, podeli se svakom po osam karata i četiri karte se odbace.
U drugom krugu deli se po jedna karta manje svima, znači po dvanaest karata. Preostale karte se odbacuju, ali tako da niko ne zna koje su karte odbačene. Nakon završenog kruga, odbačene karte se vraćaji u špil i naredni igrač deli sledeći krug.
U svakom narednom krugu se deli svima po jedna karta manje, ostale se odbacuju.Kada se dođe dotle da se igra sa jednom kartom, jedna karta se deli četiri puta (da bi svako delio po jednom).
Kada se karte podele, svaki od igrača licitira koliko ruku može odneti. Treba se truditi da taj broj bude što veći, ali da bude realan. Poslednji igrač (onaj ko je delio taj krug), ne može licitirati tako da zbir licitacija bude isti kao i broj ruku u tom krugu.
Za svaki krug se zna koja se igra igra u tom krugu. Igra se tako što počinje desni od onoga ko je delio, on baca neku kartu, a ostali moraju odgovoriti na boju (znak). U toj ruci, karte nosi onaj ko je bacio najveću kartu. Ako neko od igrača nema kartu u traženoj boji, mora baciti aduta. Adut je jači od bilo koje druge karte i on nosi ruku.
U slučaju da više igrača nema traženu boju, svaki od njih mora baciti po aduta i onda ruku odnosi najjači adut. Tek u slučaju kada igrač nema ni traženu boju, ni aduta, može baciti neku drugu kartu. U ovoj igri nema blefiranja – igrač ne sme da vrara (da kaže da nema neku boju, pa baci aduta, ili da kaže da nema aduta, pa baci neku drugu boju). Na početku partije treba dogovoriti kaznu za takve igrače.
U igri sans nema aduta i ruku odnosi onaj ko baci najveću kartu u traženoj boji.
Cilj svakog igrača je da uzme onaj broj ruku koji je licitirao.
Svaki igrač ima dve kolone – levu i desnu. U desnu kolonu se upisuju licitacije, a u levu ostvareni rezultati.
Svaki igrač treba da se trudi da uzme onoliko ruku koliko je licitirao, jer u tom slučaju dobija deset dodatnih poena.
Rezultati se u svakom krugu pišu kumulativno. Pobednik je onaj ko ima najviše poena.
